Zaboravila sam i kako ovo funkcionise, ah, koliko je proslo. Usla sam cisto da vidim sta se desava na sajtu, pa se setih sifre i nekako resih da otkucam nesto… Ovo toliko nisam ja. Koliko se covek moze promeniti za godinu dana, to je cudesno. Mislim, nisam ni morala da citam stare postove da bih…
… jer više ničeg nema u tebi, u meni
proganja me prošlost, proganja me što se ponašam kao đubre nesvesno, što sam prokockala milijardu pruženih šansi, što se i dalje nadam da ćemo on i ja jednog dana profunkcionisati (je l to reč?).. proganjaju me njegove reči, proganjaju me datumi, pesme.. ceo dan suzdržavam suze, ne znam ni što, sve se skuplja u meni…
Toliko grešaka koje sada ne mogu da ispravim, toliko ružnih reči, odvratnih dela, bezobrazluka s moje strane. Neće više ni da čuje za normalan odnos sa mnom, iako je on uvek bio taj koji ga je potencirao… Koliko li sam samo zasrala onda. I znam da sam zaslužila ovo, zaslužila sam njegovu apsolutnu indiferentnost, ali…
kako bih bolje u životu prolazila bez ovog mog neizmernog ponosa
Luis- mećava. Vraćam se godinu dana unazad, kad je sve bilo savršeno. ”Ova pesma me tako podseća na vas dvoje”, kaže mi drugarica. Ja patetično odgovaram ”Bili smo tako zaljubljeni”. ”Jesi li sigurna da on više nije?” Nisam sigurna da ja više nisam, pomišljam, ali ne izgovaram.
Koliko si skenjan od 1 do slušanje I will always love you???
U Novoj godini želim veća usta. Sad bi me sve drugarice nakrpile, jer navodno imam poveća, čak čudna, s većom gornjom usnom od donje, ali ja se taaaako ložim na velika usta i nek’ se povećaju još malo, samo malo. Ne znam kako, ali… please. Želim da nekom magijom zavolim svo povrće ovog sveta i…
Sve je to lepo u filmovima i serijama, vole se, pa se mrze, Čak i Bler situacije (uvek mi prvi padnu na pamet, jer sam se ložila na te gluposti) i onda kad osetiš na svojoj koži takvu priču, ne znam. Sranje je. Želim normalno. Eto priznala sam. Možda večeras to priznam i tebi.